Levijatan (18 page)

Read Levijatan Online

Authors: Boris Akunin

BOOK: Levijatan
6.6Mb size Format: txt, pdf, ePub

-A zasto ste ignorisari moje obavestenje? - odjednom upita Japanac. - Pa, rekao sam vam nesto veoma vazno.

- Ignorisao? - Komesar se naglo okrenu ka sabesedniku. - Nikako. Razgovarao sam sa gospođom Kleber i ona mi je pružila iscrpna objašnjenja. Teško je podnosila prvi stadijum trudnoće, pa joj je lekar prepisao... određena sredstva protiv bolova. Kasnije je bol nestao, ali jadnica se tako navikla na preparat, koristila ga je i za živce, i protiv nesanice. Doza je rasla, stvorila se pogubna navika. Porazgovarao sam s madam Kleber kao otac, i ona je na moje oči tu gadost bacila u more. - Goš s glumljenom strogošću pogleda Renatu koja je kao dete napućila donju usnu. - Pazite, mila moja. Dali ste časnu reč tatici Gošu.

Renata spusti pogled i klimnu glavom.

-Ah, kakva dirljiva delikatnost prema madam Kleber! – planu Klarisa. - Zašto mene niste poštedeli, mesje detektive? Osramotili ste me pred celim društvom!

Ali Gošu sad nije bilo do nje - uporno je gledao u Japanca, i njegov pogled je bio težak, neumoljiv. Pametan je Džekson, shvatio je bez reči: vreme je. Njegova ruka izroni iz džepa, ali ne prazna - žalosnim sjajem svetlucao je brunirani čelik revolvera. Cev je bila uperena pravo u Azijatovo čelo.

- Vi, Japanci, nas, čini mi se, smatrate riđim majmunima? - zlobno upita Goš. - Čuo sam da upravo tako nazivate Evropljane? Mi smo dlakavi varvari, zar ne? A vi ste lukavi, prefinjeni, vrlo kulturni; beli ljudi nisu dostojni ni cipele da vam izuju! - Komesar je podsmešljivo naduvao obraze i pustio u stranu veliki kolut dima. - Dokrajčiti desetak majmuna - to je sitnica, kod vas se to i ne računa u greh.

Aono se sav skupio, lice kao mu da se skamenilo.

-Vi me optusujete sa ubistvo rorda Ritrbija i njegovih vasara... to jest srugu? - ujednačenim, gotovo mrtvačkim glasom upitao je Azijat. - Sasto me optusujete?

- Zbog svega, dragi moj, po svim pravilima kriminalističke nauke - ozbiljno reče komesar i okrenu leđa Japancu, zato što govor koji je Goš nameravao da održi nije bio namenjen tom žutotrbom izrodu, nego Istoriji. Proći će neko vreme a onda će ga odštampati u udžbenicima kriminologije!

-Prvo ću vam, gospodo, izložiti indirektne okolnosti koje dokazuju da je ovaj čovek
mogao
da izvrši zločin za koji ga optužujem. (Eh, kad bi sad nastupao ne ovde, pred desetak slušalaca, nego u Palati pravde, pred prepunom salom!) A zatim ću vam predočiti dokaze koji neoborivo dokazuju da je mesje Aono ne samo mogao, nego je zaista i izvršio ubistvo jedanaest ljudi - deset 15. marta u Ri de Grenel, i jednog juče, 14. aprila, na brodu
Levijatan.

Za to vreme se oko Aonoa obrazovao prazan prostor, samo je Rus ostao, kao i dotad, da sedi pored uhašpenog, a inspektor je stajao malo pozadi s revolverom na gotovs.

- Nadam se da niko ne sumnja u to da je smrt profesora Svitčajlda Direktno povezana sa zločinom u Ri de Grenel. Kako je utvrdila istraga, cilj tog zločinačkog akta nije bila krađa zlatnog Šive, već svilene marame... - Goš se strogo namršti: da, da, upravo istraga, i nemate zašto da pravite prezrivu grimasu, gospodine diplomato - ... koja krije ključ skrivenog blaga bivšeg brahma-purskog radže Bagdasara. Za sada nam nije poznato na koji način je okrivljeni saznao za tajnu marame. Svi mi znamo da Istok krije mnoštvo tajni i njihovi putevi su nama, Evropljanima, nepoznati. Ipak, pokojni profesor, pravi znalac Istoka, uspeo je da se dokopa rešenja. Već je bio spreman da ga podeli s nama, ali tad je počela požarna uzbuna. Zločincu se, sigurno, učinilo da mu sama sudbina šalje tako veličanstvenu mogućnost da začepi usta Svitčajldu. I ponadao se da će ponovo sve biti po onome nikom-ništa, kao u Ri de Grenel. Ali ubica nije uzeo u obzir jedan bitan momenat. Ovoga puta u blizini je bio komesar Goš, a kod njega takvi marifetluci ne prolaze. Ideja je bila riskantna, ali sa prilično velikim šansama da uspe. Zločinac je znao da će naučnik ne časeći jurnuti u svoju kabinu, da spasava papire... to jest, hteo sam da kažem, svoje rukopise. Tamo, iza ugla u hodniku, ubica je i izvršio svoj zločin. Dakle, indirektni dokaz broj jedan. - Komesar podiže prsg. - Mesje Aono je istrčao iz salona, znači mogao je da izvrši to ubistvo.

- Nisam samo ja - rekao je Japanac. - Iz sarona je istrsaro jos sest ljudi: mesje Renije, mesje i madam Trufo, mesje Fandorin, mesje Mirford-Stouks i madmozer Stamp.

-Tačno - saglasi se Goš. - Ja sam samo želeo da demonstriram porotnicima, to jest prisutnima, vezu ova dva zločina, kao i
mogućnost
da ste vi izvršilac jučerašnjeg ubistva. Vratimo se sada „zločinu veka“. U to vreme gospodin Aono se nalazio u Parizu. Ovaj fakt je nesumnjiv, i potvrđen je depešom koju sam primio.

- U Parizu se zajedno sa mnom nalazilo jos mirion i po ljudi - uskoči Japanac.

- Ipak je to indirektni dokaz broj dva - s glumljenom prostodušnošću mu je parirao komesar.

- Suviše indirektan - istog časa dodade Rus.

- Ne branim. - Goš dosu duvana u lulu i načini sledeći korak. - Ali smrtnu injekciju slugama lorda Litlbija dalo je lice s medicinskim iskustvom. Medicinara u Parizu nema milion i petsto, nego mnogo manje, zar ne?

Ovu tvrdnju niko nije osporavao. Kapetan Klif upita:

- Tačno, ali šta s tim?

- Evo šta, mesje kapetane, - britkim pogledom sinu Goš - naš prijatelj Aono nije nikakav oficir, kao što nam se predstavio nego diplomirani hirurg i nedavno je završio medicinski fakultet na Sorboni! Upravo to piše u pomenutoj depeši.

Efektna pauza. Prigušena graja u sali Palate pravde, novinski ilustratori šušte olovkama po svojim blokovima: „Komesar Goš izvlači svoj adut“. Pričekajte, dragi moji, to još nije kec, kec će doći kasnije.

- I tu, gospodo, prelazimo s indirektnih okolnosti na dokaze. Neka mesje Aono objasni zašto je njemu - lekaru, predstavniku uvažene i prestižne profesije, bilo potrebno da se pravi da je oficir? Zašto mu je bila potrebna ta laž?

Niz voštanu Japančevu slepoočnicu skotrlja se kapljica znoja. Aono je ćutao. Njegova kuraž nije dugo trajala.

- Odgovor je jedan: da otkloni sumnju sa sebe. Pa, ubica je medicinar! - zadovoljno je rezimirao komesar. - A evo vam i dokaz broj dva. Da li ste, gospodo, imali prilike da slušate o japanskim borilačkim veštinama?

-Ne samo da slušamo, nego i da vidimo - kazao je kapetan. - Jednom sam u Makau video kako japanski kormilar bije tri američka mornara. On sav kržljav, reklo bi se ne vredi pišljiva boba, a kad je stao da skače, da maše i rukama i nogama - trojicu ogromnih kitolovaca tresnuo je o zemlju, koliko su dugi i široki. Jednog je udario ivicom dlana po ruci, ali tako da mu je lakat iščašio. Kost mu je polomio, možete da zamislite! Takav je to bio udarac!

Goš zadovoljno klimnu glavom:

- Čuo sam, takođe, da Japanci vladaju tajnom borbe prsa u prsa do smrti, a bez ikakvog oružja. Ništa im nije da prstom ubiju čoveka. Svi smo mi više puta videli kako se mesje Aono bavi svojom gimnastikom. U njegovoj kabini, ispod kreveta su pronađeni komadi smrskane tikve, pri tom veoma čvrste. A u vreći je bilo još nekoliko celih. Očigledno, okrivljeni je na njima vežbao tačnost i jačinu udarca. Ne mogu da zamislim kakvu snagu treba imati da bi se golom rukom smrskala tako čvrsta tikva, i to još više komada...

Komesar značajno pređe pogledom preko prisutnih i zavitla dokazom broj dva:

- Podsećam vas, gospodo, da je lobanja nesrećnog lorda Litlbija bila razmrskana na nekoliko komada neobično snažnim udarcem teškim, tupim predmetom. A sada pogledajte žuljevitu ivicu dlanova okrivljenog.

Japanac trzajem skloni svoje male mipšćave ruke sa stola.

- Držite ga na oku, Džeksone. Ovaj čovek je veoma opasan - upozorio je Goš. - Mrdne li - pucajte mu u nogu ili u rame. A ja ću da upitam gospodina Aonoa, gde mu se deo zlatni amblem? Ćutite? Onda ću ja da odgovorim na to pitanje: lord Litlbi je otrgnuo amblem sa vaših grudi baš u onom času kad ste mu naneli smrtni udarac ivicom dlana po glavi!

Aono malo otvori usta, kao da hoće nešto da kaže, ali onda svojim snažnim krivim zubima jako ugrize usnu, i nabra obrve. Lice mu je potom postalo neobično ravnodušno.

- Slika zločina u Ri de Grenel izgleda ovako. - Goš je počeo da izvodi zaključke. - Uveče 15. marta Gintaro Aono pojavio se u vili lorda Litlbija sa već unapred smišljenim planom da ubije sve žitelje kuće i da prisvoji trouglastu maramu iz domaćinove kolekcije. U to vreme već je imao kartu za
Levijatan,
koji je trebalo da iz Sautemptona isplovi za Indiju kroz četiri dana. Očigledno, okrivljeni je nameravao da krene u potragu za brahmapurskim blagom u Indiji. Ne znamo kako mu je pošlo za rukom da ubedi nesrećne sluge da prime „vakcinu protiv kolere“. Najverovatnije im je okrivljeni podmetnuo nekakav krivotvoreni papir gradskih vlasti. Delovalo bi to sasvim verodostojno, jer, kako se vidi iz depeše koju sam primio, studente poslednje godine medicine na Sorboni zaista često koriste za izvođenje masovnih preventivnih mera. Među studentima i stažistima univerziteta ima veći broj Azijata, tako da žuta koža odocnelog posetioca teško da je uznemirila poslugu osuđenu na smrt. Najčudovišnija je neljudska surovost s kojom je ubijeno dvoje nevine dece. Ja, gospodo, imam pozamašno iskustvo s društvenim ološem. U žestini može bandit i bebu da baci u kamin, ali tako, hladno i proračunato, da mu ruka ne zadrhti... Saglasićete se, gospodo, to nikako nije francuski način, i uopšte, nije evropski.

- E, to je tačno! - gnevno uzviknu Renije, a doktor Trufo ga od srca podrža.

- Dalje je sve bilo jednostavno - nastavi Goš. - Pošto se uverio da su sluge, otrovane injekcijom, pale u san iz kog im je bilo suđeno da se ne probude, ubica se mirno popeo na sprat, u dvoranu gde je čuvana kolekcija, i krenuo je tamo da posluje. Elem, bio je ubeđen da domaćin nije kod kuće. Međutim, nesrećni lord Litlbi nije, zbog napada kostobolje, otišao u banju, bio je svojoj sobi. Čuvši prasak stakla ušao je u dvoranu, i tu je ubijen na, moglo bi se reći, najvarvarskiji mogući način. Neplanirano ubistvo lišilo je zločinca njegove đavolske hladnokrvnosti. On se najverovatnije spremao da sa sobom ponese više raznih eksponata, da skrene pažnju sa čuvene marame, ali sada je morao da požuri. Ne znamo, možda je pre smrti lord počeo da viče, pa se ubica uplašio da će neko sa ulice čuti viku. Bilo kako bilo, on je zgrabio nepotrebnog Šivu i brzo se povukao, čak i ne primetivši da je u ruci ubijenog ostala značka
Levijatana.
Da bi istragu naveo na pogrešan trag, Aono je iz kuće izašao kroz prozor zimske bašte... Ne, nije baš tako! - Goš se lupi rukom po čelu. - Kako se samo ranije nisam setio! Nije on ni mogao da se vrati istim putem ako se već čula vika! Otkud je mogao da zna da se kraj vrata vile nisu već skupili prolaznici? Eto zašto je Aono izbio staklo u bašti, iskočio u vrt i zatim preskočio ogradu. Badava se, međutim, trudio, u Ri de Grenel u taj pozni čas nije bilo žive duše. Povike, ako ih je i bilo, niko nije čuo...

Osetljiva madam Kleber zajeca. Misis Trufo je saslušala prevod do kraja i saosećajno obrisala nos maramicom.

Uverljivo, očigledno, neoborivo, pomislio je Goš. Dokazi i pretpostavke istrage odlično se dopunjuju. A to, dečice, još nije sve što je za vas pripremio stari Gistav.

- Sad je pravo vreme da pređemo na ubistvo profesora Svitčajlda. Kako je ispravno primetio okrivljeni, osim njega, teorijski to je moglo da uradi još šest osoba. Mir, dame i gospodo, mir! - komesar umirujuće podiže dlan. - Sada ću vam dokazati da niste vi ubili profesora, već da ga je ubio niko drugi do naš kosooki prijatelj.

Ðavolji Japanac se sasvim okamenio. Zaspao, šta li? Ili se moli svom japanskom bogu? E, momče, molio se, ne molio, ležaćeš ti na staroj kurvi Giljotini.

Odjednom komesaru pade na um krajnje neprijatna misao. Šta ako Japanca zgrabe Englezi, zbog ubistva Svitčajlda? Pa, on je britanski državljanin! Tada će zločincu suditi u engleskom sudu i umesto na francusku giljotinu, on će otići na britanska vešala. Samo to ne! Kome je potreban sud u inostranstvu? Pretres o „zločinu veka“ mora se voditi u Palati pravde i nigde drugde! Pa šta ako je Svitčajld ubijen na engleskom brodu?! U Parizu je deset leševa, a ovde samo jedan, a i brod nije čisto britansko vlasništvo, konzorcijum je bilateralan!

Goš se tako uzrujao da je izgubio nit misli. E neće vala, šipak, reče on u sebi, svoga klijenta neću vam dati. Sad ću da završim ovaj cirkus i idem pravo francuskom konzulu. Sam ću da odvedem ubicu u Francusku. Istog trena pred očima mu se stvori slika: pristanište u Avru, dupke puno, policijski činovi, novinari...

Ipak, treba stvar dovesti do kraja.

- Neka inspektor Džekson ispriča o rezultatima pretresa u kabini optuženog.

Goš gestom pozva Džeksona da izloži.

Ovaj poslovno i suvo zakreketa na engleskom, ali ga komesar prekide:

- Istragu vodi francuska policija - strogo kaza on - i zvanični jezik istrage je, takođe, francuski. Osim toga, mesje, ovde ne razumeju svi vaš jezik. A glavno je što ja nisam siguran da okrivljeni vlada engleskim. Složićete se da on ima pravo da zna rezultate pretresa.

Bio je ovo protest principijelne prirode: da se Englezi od samog početka stave gde im je mesto. Neka znaju da je u ovom predmetu njihovo mesto prvo od kraja.

Renije se ponudi da bude prevodilac. Stao je pored inspektora i prevodio rečenicu po rečenicu, ali je Englezove kratke, odsečne rečenice bojio intonacionim dramatizmom i izražajnim gestovima.

- U skladu sa dobijenim instrukcijama izvršen je pretres u kabini broj 24. Ime putnika je Gintaro Aono. Postupalo se u skladu sa „Pravilima obavljanja pretresa u zatvorenoj prostoriji“. Pravougaona soba je površine 200 kvadratnih stopa. Podeljena je na 20 horizontalnih i 44 vertikalna kvadrata. - Prvi oficir upita nešto inspektora, pa objasni. - Dakle, predviđeno je da se i zidovi takođe dele na kvadrate - po njima se lupka u cilju pronalaženja tajnih skrovišta. Mada ne shvatam kakva skrovišta mogu biti u brodskoj kabini... Pretres je vođen po redosledu: prvo po vertikali, zatim po horizontali. U zidovima nisu otkrivena skrovišta. - Tu Renije izražajno raširi ruke, kao da govori: prosto da ne poveruješ. - Prilikom pregleda horizontalne površine sudskom predmetu su priključene sledeće stvari: prvo - zapisi hijeroglifskim pismom. Oni će biti prevedeni i pregledani. Drugo - dug istočnjački bodež s izvanredno oštrim sečivom. Treće - vreća sa jedanaest egipatskih tikvi. Četvrto - pod krevetom komadići razbijene tikve. I konačno, peto - doktorska torba sa hirurškim instrumentima. Ležište velikog skalpela je prazno.

Other books

Lion of Jordan by Avi Shlaim
Altered States by Anita Brookner
Black Howl by Christina Henry
Tiger Hills by Sarita Mandanna
Jennifer Crusie Bundle by Jennifer Crusie
Goblins Vs Dwarves by Philip Reeve
One Wild Night by Kirsty Moseley
Pears and Perils by Drew Hayes
Iron Orchid by Stuart Woods