Roman o Londonu 1 (45 page)

Read Roman o Londonu 1 Online

Authors: Miloš Crnjanski

BOOK: Roman o Londonu 1
10.2Mb size Format: txt, pdf, ePub

(
7
)
Mill Hill
severozapadni, kraj Londona koji je u 17. i 18. veku bio prebivalište uglednih aristokratskih porodica. Veći deo te arhitekture i danas je očuvan, između ostalog i stara vetrenjača u 18. veka (
Mill Houst
). Ugledna protestantska srednja škola osnovana je u Mil Hilu 1807 a čuvena katolička internacionalna misionarska škola u drugoj polovini 19. veka. Posle uvođenja podzemne železnice Mil Hil je postao tipično londonsko predgrađe, poznato u novije vreme i po bolnici koja je značajan medicinski istraživački centar.

(
8
) spavaonica (engl.) (a ne prenoćište).

(
9
) Bagracion — istorijsko ime (princa Bagraciona pominje Vrangel u svojim memoarima kao komandanta divizije).

(
10
) Leteći Holanđanin — bukvalan prevod naslova Vagnerove opere
(Der fliegende Holländer,
1841.), koja je kod nas poznata kao
Holanđanin lutalica
ili
Ukleti Holandez.

(
11
)
pub
(engl. ) — tradicionalna engleska gostionica u kojoj se u određene časove toče alkoholna pića među kojima je naročito omiljeno pivo.

NA BRDU VETRENJAČA

(
12
) uzalud (rus.).

(
13
) (nem.
die Melone)
— polucilindar.

(
14
) »metle« (u rukopisu prvobitno »sudopere«, zatim precrtano i stavljeno: »metle«; otud nezgrapnost ove rečenice).

BILI SU ŽIVI SAHRANJENI

(
15
) Ovaj stih je citiran iz pesme »Misleći na ratne strahote« u kojoj N. A. Njekrasov razvija misao da mu nije toliko žao žrtve boja, druga, žene, pa ni samog junaka, koliko majke koja će kao tužna vrba dovek oplakivati svoje dete.

(
16
) Galjicini su čuvena niska kneževska porodica. Vasilije Vasiljevič Galjicin (1643—1714) bio je namesnik Novgoroda i glavni savetnik carice Sofije, a Mihailo Mihajlovič Galjicin (1647—1730) bio je saradnik Petra Velikog i uspešno vojevao protiv Šveđana i Finaca. Korištenje ovakvih imena s velikom istorijskom aurom karakteristično je za književni postupak Miloša Crnjanskog u ovom romanu, u kojem on transponuje brojne autobiografske elemente u veliku evropsku istorijsku dramu.

(
17
) Tarnovski — opet primer kako Crnjanski daje svojim junacima imena s velikim i katkad dalekim istorijskim oreolom. Jan Tarnovski (1488—1566) bio je glavni komandant poljske armije koji je u raznim bitkama poražavao tatarske, ruske i turske snage, a pisao i knjige u kojima se utemeljila tradicionalna poljska vojna doktrina.

(
18
) aluzija na engleski idiom:
»to lose one's balance
« — poremetiti umom.

(
19
) bukvalan prevod engleskog idioma
»in the gutter«
(među ološem, u šljamu), u kome reč »gutter« označava »slivnik« (iako inače može značiti i »oluk«). Fraza se ponavlja u romanu kao lajtmotiv i jezički ovaploćuje prirodu Rjepninovih nesporazuma sa svetom u kome živi.

(
20
) Pomoć (engl.)

(
21
) Iz pisama francuskog kontra—admirala Dimenila komandantu »belih« snaga Vrangelu, od 11. i 13. novembra 1920, dakle, neposredno uoči evakuacije sa Krima (14 — 16. novembra), vidi se da je osnovni uslov francuske pomoći u evakuaciji bio da celokupna ruska ratna i trgovačka flota pređe u francuske ruke kao zalog za podnete troškove prilikom evakuacije. Taj uslov je prihvaćen.

(
22
) Prestiž francuskog pomodarstva, odevnog i duhovnog pirlitanja, bio je u otmenim krugovima šekspirovog Londona doista veliki, ali kod Šekspira, kao na primer u
Henriju V,
taj »ugled« Pariza u Londonu uglavnom je predmet ismevanja.

(
23
) Aluzija na Krimski rat (1853 — 1856), u kome su Turskoj pritekle u pomoć Engleska, Francuska i Sardinija, te zajednički punih 11 meseci opsedali, dok nisu konačno i zauzeli, Sevastopolj.

(
24
) Krasno (engl.)

(
25
) Da li Crnjanski ima na umu englesku poslovicu: »
The belly wants ears
« (»Stomak nema uši«)

ČUN U VERSALJU

(
26
) Crnjanski je ovde očigledno imao teškoća u prevođenju engleskog izraza »
Hotel clerk«
U prvoj verziji u rukopisu stajalo je »za hotelskog recepcijenta«, što je kasnije rukom ispravljeno »za hotelskog pisara«. Sam Crnjanski je 28. maja 1947 dobio diplomu za rad u »hotelskom knjigovodstvu, na recepciji i u upravi« koju mu je izdala Londonska trgovačka škola »
The London School of Commerce
«

(
27
) Braća Žozef
(Joseph,
1740-1810) i Etijen Mongolfje
(Etienne Montgolfier,
1745-1799) bili su pioniri razvoju balona na topao vazduh. Prvi su izvršili letove bez vezivanja za zemlju 1783. godine, a usavršavanje njihovog modela omogućilo je kasnije istraživanje gornjih slojeva atmosfere.

(
28
) bekn (engl.
bacon)
— slanina sa slojevima mesa; u daljem tekstu i kao »bekon«.

(
29
) Nikita Rjepnin (1668 — 1726) bio je doista feldmaršal; njegov ulazak u Pariz sa Kozacima je verovatno fikcionalni dodatak — naravno veoma funkcionalan, te se stoga i nekoliko puta pominje u ovom romanu.

(
30
) Pod ovim Crnjanski podrazumeva kraj kod ušća Neve u Finski zaliv, gde se nalazi imanje Rjepninovih . Na drugim mestima on govori kako se sa Rjepninovog prozora vidi reka Neva, kako Rjepnin tu provodi letovanja, te kako tu pilići šetaju. Međutim, on pominje i da su Rjepninovi stanovali u Sankt Petersburgu kraj »obale, na Nevi... u svojoj velikoj kući«. Nabrežnaja (a ne Naberežnjaja) označava, dakako, i čuveni kej na reci Nevi u kome se nalazi grandiozni Zimski dvorac, rezidencija ruskih careva, a danas muzej.

(
31
) Ime gruzijske kneževske porodice.

(
32
) Sergej Dimitrijevič Sazonov (1860— 1927) bio je ruski ministar inostranih poslova od 1910-1916. Radio je na uspostavljanju Balkanske lige — saveza Srba, Bugara, Crnogoraca i Grka protiv Austrije, ali se taj savez okrenuo protiv Turske. 1914. godine Sazonov izjavljuje da Rusija neće dozvoliti da Austrija uništi Srbiju, te četiri dana posle austrijske objave rata Srbiji(1.8.1914), Nemačka objavljuje rat Rusiji. Početkom 1916. godine Sazonov je bio naimenovan za ruskog ambasadora u Londonu, ali, posle februarske revolucije, već u maju iste godine Privremena vlada ga smenjuje. Posle toga delovao je u Parizu kao ministar inostranih poslova u kontrarevolucionarnoj vladi admirala Aleksandra Kolčaka.

(
33
) Pusti me na miru! Ih!. (franc.)

(
34
) Anton Ivanovič Djenikin (1872 — 1947) bio je glavni komandant kontrarevolucionarnih snaga na južnom frontu za vreme oktobarske revolucije(1918-1920). U toku 1919. godine osvojio je severni Kavkaz i u maju počeo ofanzivu kroz Ukrajinu prema Moskvi; u oktobru je poražen kod Oriola (oko 400 km. od Moskve). Posle toga povukao se sa osutom vojskom u Novorosijsk, odakle se ostaci njegovih trupa evakuišu na Krim u martu 1920. U aprilu predaje komandu generalu Vrangelu, a zatim se nastanjuje u Francuskoj gde piše memoare. Emigrirao je u SAD 1945, gde je i umro 1947. godine.

(
35
) »Život je priča/ koju idiot priča, puna buke i besa,/ a ne znači ništa«, govori Magbet kada saznaje za smrt svoje žene, neposredno uoči svog pada (
Magbet
, V, 5).

(
36
) »prošlost njihova protrčava« — bukvalan prevod engleskog idioma
»run by«
(prolaziti, proći).

(
37
) Aleksandar Vasiljevič Kolčak (1874-1920) — ruski vice—admiral koji je 1916. godine bio komandant crnomorske flote. Posle februarske revolucije, u junu 1917, daje ostavku i odlazi u SAD. U oktobru 1918. postaje ministar kontrarevolucionarne vlade u Omsku, gde vojnim udarom preuzima vlast u novembru. 1919 — 1920. godine kontrarevolucionarne snage ga proglašavaju vladarom Rusije. Kada su njegove snage bile potisnute, on se povukao u Irkutsk (Sibir), gde su menjševici bili na vlasti. Uskoro zatim boljševici su ga zarobili u pogubili.

ONI KAŽU: »DO VIĐENJA«, SVOM PSU

(
38
) Molijer je često ismevao lekare, a naročito u farsi
Lekar uprkos samom sebi
(1666).

(
39
) Ruđin — junak istoimenog Turgenjevljevog romana. Izbor ovakvih imena ruskih emigranata opet pokazuje piščevu sklonost da svojim junacima daje imena s velikom istorijskom aurom da bi podvukao kontrast između onoga što su ta imena nekada predstavljala, a šta znače u emigraciji.

(
40
) »Šekspir kaže da je to more njihovo, srebrne boje« — u
Ričardu II
Džon od Gonta govori o Engleskoj kao o »dragom kamenu postavljenom u srebrnom moru« (II, 1).

(
41
) Verlen ima više pesama posvećenih Londonu; prvi katren u jednoj od njih završava se stihom: »Kakav moćan i miran grad« (u zbirci
Mudrost/Sagesse,
drugo prošireno izdanje, 1889, III deo, pesma br. XIV). Ali ponegde Verlen peva i na drugačiji način; tako na primer u pesmi »Božićni London 1879« on govori o Londonu kao »monstruoznom gradu« (zbirka
Lisjen Letinoa,
deo zbirke
Ljubav/Lucien Letinois, Amour,
1888, pesma br. VII). — Za ovu napomenu zahvalan sam koleginici Jelici Vidan.

(
42
) vrsta vina (tal.)

(
43
) Bili smo u audijenciji kod Azanje i Zamore, zajedno. R (izostavljeno) RL. — Niseto Alkala Samora (Niceto Alcalá Zamora, 1877-1949) bio je predsednik revolucionarnog komiteta u Madridu 1930, predsednik privremene vlade i prvi predsednik Druge španske republike. Crnjanski je u junu 1933. putovao po Španiji kao novinar lista »Vreme«; s tog puta objavio je, između ostalog, i članak pod naslovom »Na prijemu kod predsednika g. Zamore« (videti R. Popović,
Život Miloša Crnjanskog,
Beograd, 1980, str. 207). — Manuel Asanja (Manuel Azana, 1880-1940), španski književnik i političar, bio je voda liberala i predsednik Republike 1936-1939. Svoje poznanstvo s Asanjom Crnjanski pominje na nekoliko mesta u svojoj diskurzivnoj prozi; najverovatnije je da se upoznao s njim istom prilikom kao i sa Samorom.

(
44
) Tako nam je žao. (engl.)

(
45
) Hajd Park — najveći park u zapadnom Londonu. u srednjem veku bio je zaveštan kaluđerima Vestminsterske opatije — tada još kao prebivalište jelena, medveda i divljih svinja. Posle raspuštanja manastira u 16. veku postaje lovište Henrija VIII. Elizabeta I počinje da priređuje tu parade koje su se održavale vekovima. Park je često bio i značajan vojni logor, naročito za vreme buna. Posle restauracije Čarlsa II u 17. veku park postaje popularno mesto za parade ekipaža, razbojničke napade i održavanje dvoboja. U 18. veku u parku je izgrađeno jezero, a u prvoj polovini 19. veka tu se održavaju veliki vašari uz brojne cirkuske atrakcije, uključujući i predstavu potapanja francuskih brodova u bici kod Trafalgara, uz zvuke britanske himne. 1855. u parku dolazi do sukoba između policije i demonstranata protiv Zakona o trgovini nedeljom. Posle ponovljenih demonstracija 1872. vlada je priznala pravo okupljanja u parku, kao i pravo da svako može da govori šta hoće u »Govorničkom ćošku«
(»Speakers' Corner«),
ukoliko njegove reči nisu opscene, bogohulne ili ne podstiču na narušavanje mira. Po tome je park i danas poznat, kao i po brojnim skulpturama među kojima se ističu dela Henrija Mura. Međutim, nema podataka da se u Hajd Parku nalazilo pseće groblje; iako je očigledno da u ovakvom fikcionalnom povezivanju pseća groblja dobijaju institucionalni status koji je Crnjanskom potreban u cilju kulturološkog poentiranja.

ČUDNI METAMORFOZ

(
46
) naslov: ČUDNIJ METAMORFOZ, Rrukopis;
ČUDNI METAMORFOZ,
Nolitovo izdanje; ispravljeno
ČUDNIJ METAMORFOZ
(kurzivom) (rus.) — krasna metamorfoza. Naslov je ispravljen po analogiji s transliteracijom ove fraze u Nolitovom izdanju, kao i na osnovu rukopisa. Nije jasno da li je Crnjanski bio svestan da ova fraza znači krasnu, a ne čudnu metamorfozu, ali čak i takav jezički nesporazum funkcioniše. Oni čitaoci koji ne znaju ruski, to neće ni primetiti, a oni koji znaju, čitaće ovo mesto u ironičnom ključu.

(
47
) već šestu godinu u Nolitovom izdanju; već sedmu godinu Rukopisu. U prva dva poglavlja ovog romana radnja se odvija u zimu 1946, a već u trećem se ispraća noć 1946« (Nolitovo izdanje, I, str. 32), tako da se u prvoj knjizi radnja odvija do avgusta 1947. Međutim, u rukopisu, pa i u štampanom tekstu ima ponegde zbrke u određivanju broja godina koje su Rjepninovi proveli u Engleskoj, stoga što je Crnjanski u rukopisu prvobitno stavio da su se oni tu iskrcali »21. avgusta 1940«, a zatim to rukom ispravio: »21. avgusta 1941« (Rukopis, I, str. 170). Očigledno je u drugim delovima rukopisa da je Crnjanski naknadno, s promenljivom srećom, usklađivao ovakve vremenske reference, ali kako je lektor prevideo piščevu ispravku (1941. umesto 1940), ili možda slagar pogrešio, u štampanom tekstu je datum iskrcavanja ostao »21. avgust 1940« (Nolitovo izdanje, I, str. 148). Stoga su i naknadne lektorske intervencije ove vrste katkad nepouzdane; priređivač je nastojao da sve te besmislene greške ispravi.

(
48
) »Ne brinite više o skupljanju.« (engl.)

(
49
)
Holbom
(houbn), (engl.) — deo centralnog Londona, s čuvenim advokatskim i pravničkim ustanovama koje deluju još od 14. veka (
Lincoln's Inn, Gray's Inn
), poznat i po crkvama sv. Etelreda i sv. Džajlza. U njemu se nalazi londonski centar trgovine dijamantima (
Hatton Garden
), kao i Blumzberi, poznati univerzitetski i intelektualni centar Londona, u kome je smešten i Britanski muzej.

(
50
)
Stoll Theatre
— pozorište koje je otvoreno 1911. godine kao opera, ali nije mogla izdržati konkurenciju novog Kovent Gardena, otvorenog u proleće 1912, jer je ta kuća privukla sve operske zvezde. Od 1912—1916. u pozorištu Stol prikazuju se filmovi i revije, a od 1916. pantomime; zatim ono opet radi kao bioskop, te ponovo kao pozorište do 1957. Danas se na njegovom mestu nalazi Kraljevsko pozorište
(Royal Theatre).

(
51
) Aluzija na Velsov roman
Nevidljivi čovek (The Invisible Man,
1897). U prvobitnoj verziji, naknadno precrtanoj u opisu. »čovek koji je nacrtan na knjizi o nevidljivom čoveku, koji je napisao H. G. Wells«. Crnjanski je to ispravio možda i stoga što nebi bilo lako zamisliti kako je to bio »nacrtan« nevidljivi čovek.

Other books

Mis Creencias by Albert Einstein
Threats by Amelia Gray
Shattered Dreams by Brenda Kennedy
Songreaver by Andrew Hunter
Shades of Surrender by Lynne Gentry
The Country House Courtship by Linore Rose Burkard
Past Due by Seckman, Elizabeth
Hot as Hades by Alisha Rai